Нови наслов из „Светигорине“ едиције „Српска културна и духовна баштина“, кола „Свети Немањићи“, књига „Свети краљ Владислав“, обрадоваће све оне који воле ову врсту књижевности, и све који воле да се упознају с нашом историјом на (данас) другачији начин. Књига „Свети краљ Владислав“ се од данас може купити уз „Дан“ по цијени од 3,99 еура, на свим киосцима штампе.
Као и све пртеходне књиге из овог кола, и ова књига указује на почетке наших духовних и културних, па и националних стремљења. Књига на приступачан и занимљив начин доноси житије Св. Краља Владислава, сина Стефана Првовјенчаног и синовца Св. Саве. Иначе, Св. Краљ Владислав познат је и као задужбинар, јер он је подигао манастир Милешеву и у њу пренио мошти Светога Саве.
У предговору књизи „Свети краљ Владислав Немањић, настављач светосавске философије живота“ митрополит црногорско-приморски Амфилохије, истиче да владавина Св. краља Владислава представља прекретницу у историји српског народа. Како истиче митрополит Амфилохије за краља Владислава, у свом дјелу „Животи краљева и архиепископа српских“ средњовјековни писац Данило Други каже: „Мада је био средњи међу својом браћом, од доброг корјена прекрасни и предивни цвијет, Христовом помоћу највише је напредовао у свим богоугодним дјелима.“ Његовом односу према Светом Сави, пуном њежности и пажње посвећене су многе странице средњовековних житија у којима се описује његово предано и истрајно мољење бугарског цара да му дозволи да пренесе мошти Савине у своју велелепну задужбину Милешеву, као и сам њихов пренос. „Све оно што је Св. Сава утемељио на Христу, дародавцу свих добара, Св. краљ Владислав је желећи да стигне у „пренебесне станове“ прихватио и даље пренио својим потомцима“, пише митрополит Амфилохије.
– Краљ Владислав је дубоко осјећао светост својих предака. Светост је свуда присутна сама Божанска стварност, која својим присуством освећује све и сва, и сваког човјека који долази на свијет. Сам Бог казује у чему је извор светости и освећења. Осветите се и будите свети, позива јер ја сам Свети. Сама светост је „воља Божија“ и пријемчивост и примање воље Божје. Светост, дакле, није само вјечно својство бића Божјег, она је воља Божја уткана у природу и призив Његове творевине – на освећење и светост. Тако је Бог – Свети, не само сам по себи, него је Свети у свима дјелима својим, он је свети у Светима својим. Бог је свеврлина и човјек је онај који је призван да постане причасник те божанске врлине, божанске светости, божанске свјетлости. Бог је свјетлост и као свјетлост се јавља човјеку. По Доментијану, последњем ученику Светога Саве, свјетлост је суштинска категорија животне философије Светог Симеона и Светог Саве (који у два тијела имају једну вољу), онога погледа на свијет и учења којега су се придржавали сви Немањићи, чији су подвизи срастали са подвизима њихових родитеља, а које се средином прошлог вијека, код нас, почело називати светосављем – пише митрополит Амфилохије.
Живана Јањушевић
Извор: Дан
