Непознати почионици обили су цркву Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља и том приликом нанијели већу материјалну штету. Према ријечима јереја Синише Јанковића, све се одиграло усред бијела дана. – Починиоци су однијели 130 еура који су се налазили у каси, али им материјална добит није била превасходни циљ. Оскрнављене су свете сасуде, које се користе за причешће вјерника, и не само она која је била на видном мјесту, већ и друга која се налазила у ормару. Вриједност ових сасуда је око хиљаду еура, истиче јереј Јанковић. Према његовим ријечима нестале су и кашичица и звјездица од светих сасуда, а оштећена је и фреска Светог Јована Рилског. Оставили су копље од светих сасуда, које су претходно искривили у слово У, а приликом увиђаја пронађени су отисци провалника. Нијесу успјели да обију дио цјеливника иконе у којој је било око 30 еура. Очекујемо да надлежни органи ураде све да пронађу провалнике и приведу их закону, нагласио је јереј Јанковић. Он је подсјетио да је у мају прошле године црква у Затону такође била на мети провалника, и да том приликом није ништа однијето, али да се провала десила и у цркви Светог Томе у Брзави. Два пута је проваљивана црква Светих Козме и Дамјана у Биочи, а провалник је пронађен.
Милован Нововић
Извор: Дан
Девет вјекова цркве Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља
Жупа Затонска плодна је долина поред реке Лим на 10-ак км од Бијелог Поља ка југоистоку. Позната је од давнина, а помиње се и у Повељи Стефана Првовенчаног из 1220. године, којом је припојена манастиру Жича где је било седиште српских архиепископа. У време Светог Саве, када је добијена аутокефалност Српске православне цркве, затонска црква и жупа су имали велики значај. Мало је података о времену градње цркве Светог Јована и њеном ктитору. Извесно је међутим да овај храм потиче највероватније с краја 10. века и убраја се у ред најстаријих српских богомоља. Црквени живот у Затону био је изузетно развијен и пре првог српског архиепископа Светог Саве. Црква Св. Јована у овом месту, грађена је пре цркве Св. Петра у Бијелом Пољу из 1126. године, у којој је писано Мирослављево јеванђеље, и све до завршетка Петрове цркве, живела је пуним духовним животом. Међутим, црква св. Петра одређена је за седиште Будимљанско-никшићке епархије и тиме је и преузела примат затонској цркви. У непосредној близини, на само неколико километара, у селу Црнча, налазила се још једна српска светиња, манастир Св. Јована који је једно време био област српских патријарха. Године 1366. у Црнчи се упокојио наследник Савин, Арсеније Сремац, чије се мошти данас налазе у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. Године 1455, након похаре средњовековног града Бихора и Самограда, старадала је и порушена црква у Затону. Друго њено страдање се десило након Другог светског рата, кад су тадашње власти дорушиле оно што су Турци порушили 1455. године. Црква је била у рушевинама све до 2001. године, камен од кога је грађена и вредни примерци камене пластике су разношени и уништавани, али верни народ је с колена на колено преносио истину о светости и значају овог места. Обнова је трајала осам година и црква је поново освештана 2009. године и данас се у њој богослужи и верници је обилазе и брину о њој. Црква је у облику детелине са четири листа, и на темељу се види утицај приморског неимарства, тако да припада црквама касног античког периода. Ова црква везује се за друго покрштавање Срба на овим просторима. Прво је почело у првој половини седмог века, а друго за време просветитеља Кирила и Методија, њихових ученика Климента, Наума, Ангеларија и других. Црква је на ободу сеоског гробља, а многи мештани сведоче да су приликом градње породичних гробница, у земљи наилазили на зидове који указују да је некада ту постојао много шири црквени комплекс о коме се за сада скоро ништа не зна.
Вукомир Петрић
Извор:
