Протојереј-ставрофор Гојко Перовић у Котору одржао предавање „Зашто су хришћани срећни људи“

17. марта 2017. - 22:08

”Пост је сретање са Богом и човјека са самим собом, док је сусрет са Богом оно најважније због чега постоје Црква и наша вјера”, казао је ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. У оквиру циклуса предавања током Великог поста у организацији Српске православне црквене (СПЦ) општине Котор, Перовић је јуче у црквеној ризници одржао предавање под називом “Зашто су хришћани срећни људи”.

”Постоје они који су без проблема, ведри, расположени, весели, пуни сваких земаљских добара, све им иде, неће их метак, сви их воле, немају непријатности, наилазе на разумијевање… Да ли Господ Исус Христос може да задовољи неки од ових параметара у свом замаљском животу, у свом сусретању са људима? Да ли је био без проблема,  увијек ведар и расположен? Да ли је имао све што му треба. Каже, птице имају своја гнијезда и животиње имају главу да склоне, а син човјечији нема гдје главу да склони. То је говорио за себе. Све му иде и неће ге невоља – видјели смо како се то завршило. Његова трогодишња проповијед међу људима. Да ли су га сви вољели? Чак и они који су ишли за њим послије његових мало тежих ријечи, бивало је да су га напустили. „Нема непријатности” и ово посљедње „наилази на разумијевање”, е тек ту и апостоли су се разбјежали. У једном моменту остао је скроз сам. Онда, апостоли, мученици, пророци… Богослужбена фраза гдје набрајамо најбоље људе међу нама. Ни они не би могли да се уклопе у ниједан од ових примјера. Свети Јован Крститељ, пресвета Богородица… Свети Сава је прво напустио браћу и отачаство и упокојио се у Бугарској. А и овдје гдје је био спалили су му мошти Турци међу нама. Каква му је била судбина овдје на земљи? За св. Василија Остошког, слава му и милост, чули сте сви. У своје вријеме у свом животу, међу својима, не од Турака, није могао да наиђе на разумијевање око неке земље, неких добара тамо у Бјелопавлиће… Св. Петар Цетињски, просто било и Турци, просто било и Руси што су знали да му ставе рампу да не оде у Русију и да поставе питање да ли је он баш достојан своје службе. Он је за Црногорце, колико му је било фино међу њима за које је потпуно предао свој живот, казао „радије бих да идем у Кину и да тамо будем него међу вама да господарим”. О Његошу, чију слику сваки од нас држи, или га имамо на врх гусала, или цитирамо неки његов стих, или када је неко паметан, кажемо „свака му је као Његошева” да и не говорим. Што смо све у стању да кажемо за Његоша, какакв је био, што је радио, чему је био склон”, констатује Перовић.

Зато је , како истиче, пост сретање са Богом и сретање човјека са смим собом.  „Сусрет са Богом је оно најважније због чега постоји Црква и наша вјера. Ако погледате Свето писмо и Свето јеванђеље, Господ је тамо и неким слијепим враћао вид, хроме лијечио, мртве васкрсавао. Али само неке, није све. Што то значи? То значи да здравље, није поента. Господ је ишао по води, чак је и Петар ишао по води. Иду ли од тада људи по води? Не иду. Није због тога Господ ишао по води да установи неки нови поредак, да људи почну да иду по води, него се то само једном десило, да би тога момента показао како он влада над законима природе. Нити је излијечење поента Господњег јављања на Земљи, него да будемо заједно са Богом. У Марковом јеванђељу 9. глава , док Господ стоји са апостолима, долазе фарисеји,  пише: „ зашто  Јованови ученици, зашто фарисеји посте, а твоји апостоли не посте?” Питају Господа. Он одговара: „док је младожења са сватовима, сватови не посте, али доћи ће вријеме кад младожење неће бити па ће постити”. То значи да је то стање у којем су били апостоли, гдје је Господ био међу њима, сврха људскога живота. Да се буде близу Богу да се сједи поред Бога. Зато је наша литургија, литургија часне трпезе, литургија тајне вечере, литургија гостољубља. Да се сви окупљамо на једном мјесту. Једна жена ми је скоро на исповјести рекла: „па добро што ја морам долазити сваке недјеље. Зар није Бог и у мојој кући?” Ма јесте Бог је и у твојој кући. Али, волиш ли ти своју дјецу недјељом на ручку да видиш макар једном седмично? Е па тако воли Бог да види све људе, а они кад се окупе може ли бити шареноликије друштво? Не може. Јесу ли то све истомишљеници, истог социјалног статуса, истога пола, исте памети, истога образовања? Нису. Дакле Бог воли управо да нас види такве шарене какве нас је направио”, казао је Перовић.

Српска православна црквена (СПЦ) општина Котор у оквиру циклуса предавања током Великог поста, најавила је предавање и наредног четвртка. Како је речено, ускоро ће у Котору гостовати и пјесник Матија Бећовић.

Предраг Николић