Пројекцијом руског православног цртаног филма “Серафимино чудесно путовање”, који је урађен под покроветељством Фонда Светог Серафима Саровског и Министарства културе Руске Федерације, у просторијама школе вјеронауке парохије паштровске у Тудоровићима отворен је серијал духовних филмова.
“Мисија Цркве, како у првим вјековима тако и кроз ток своје цјелокупне историје, настојала је да знање о Богу пренесе на различите актуелне начине и средства времена у којем се налази. Ми данас, налазећи се у дигиталном добу, такође настојимо да мисија нађе своје мјесто и приступи младима и у тој форми образовања и поучавања, а будући да смо се постарали да ових великопосних дана обезбиједимо духовна предавања на академском нивоу, тј. за мало старији узраст, суботом у факултетској згради Академија знања у Будви”, каже протојереј Драгослав Ракић, парох паштровско-тудоровићки.
Он каже да су пројекције ових и сличних филмова добра прилика да се дјеци објасни да ће се, како буду одрастала, сретати са разним људима, околностима и утицајима који ће настојати да њихову вјеру, а кроз вјеру и њихов цјелокупни идентитет понизе и доведу до изгубљености и незнања “одакле смо и куда идемо”.
“Односно, да их науче да ће кроз молитву светитељима заштитницима и вјером у Господа бити на невидљив начин сачувани сутра од тих истих тешких стања”, наглашава он.
Пројекција је започела у другу недељу Великог поста – Пачисту, посвећену Светом Григорију Палами.
“Сјетимо се једне карактеристичне појединости у Светом Јеванђељу на коју се обично не обраћа пажња, а коју би понекад требало истаћи. Наиме, кад је наш Спаситељ први пут изашао пред свијет на своју јавну мисију, Он је прво отишао у један скроман галилејски дом у коме је двоје младих свијало своје гнијездо и оснивало породицу. Није то Господ случајно учинио, као што ништа случајно и није чинио. Хтио је Он својим присуством и својим првим јавним дјелом на тој сиромашној свадби да покаже да је породица нешто чему би требало указати и посветити првенствену пажњу, и на што би се приликом ширења Јеванђеља у првом реду требало ослонити. И заиста, ти домови у које су Спаситељ и апостоли улазили постајали су прва мала жаришта из којих се јеванђелски дух постепено ширио по свијету”, каже отац Драгослав и закључује:
“Тако и наши драги родитељи, наших полазника вјеронауке, као и свих недеља, тако и ове, чувајући и ширећи јеванђелску љубав из овог малог жаришта наше заједнице, дошли су заједно са својом дјецом, и по завршетку Свете литургије, у наставку доручка, спремљеног по редовном распореду за полазнике вјеронауке и све присутне, у учионици гдје је створен биоскопски амбијент, поједини од њих су са дјецом, уз кокице и добар филм са одушевљењем и уживањем наставили једночасовно дружење, на које и наредних недеља у току Великог поста позивамо и друге родитеље-дјецу, да нам се придруже”.
Р.В.
