Његош се суочио са исламом, дубински је прозрео ислам и схватио у чему је његова снага, рекао је митрополит Амфилохије
Одговор на оптужбе да је владика Петар ИИ Петровић Његош геноцидан писац може бити књига “Његош и ислам” проф. др Мирољуба Јевтића. Професор београдског Факултета политичких наука, који предаје политикологију религије, каже да Његош у исламу није гледао само религију, већ државну политику Османске империје. Самим тим и сви они Црногорци који су хришћанство замијенили исламом, у ствари су прихватали експанзионистичку и окупаторску политику османлија. Прихватали су и оправдавали репресивне мјере које су муслимани спроводили над свима онима који се нису покоравали мухамеданским законима. Зато је за Црногорце тог времена сасвим природно било да у ослобађању од окова отоманске империје крену од оних који су им били најближи и који су најочигледније манифестовали покорност султану и исламу, а што се могло схватити током вечери одржане у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења, на представљању књиге “Његош и ислам”. На ову тему су говорили и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, др Јевтић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, проф. цетињске Богословије и књижевник Милутин Мићовић.
Др Јевтић истиче да је религија врло важан инспиратор политичког живота. Наша историја импрегнирана је религијом, а то је кроз своје дјело најбоље изразио Његош, истиче др Јевтић.
– Под утицајем секуларистичке идеологије која је прожела европску друштвену науку, нарочито под утицајем француских просвјетитеља, Европа је развила идеју о религији као посљедици неписмености, сиромаштва и која ће са повећањем писмености и материјалног богатства лако нестати из нашег живота. Та идеја је превладала у нашој друштвеној науци. То је довело дотле да смо заборавили све оно што је инспирисало и створило читаву ову историју – каже др Јевтић.
Зато, данас дјеца учећи историју уче да је нашим државницима главни покретач било све друго изузев духовности и религије.
– Његош је сажео цјелокупну историју српског народа до његовог времена и показао да је та историја била религијска, историја православља – наглашава др Јевтић. Но, то су јако добро схватали муслимани и зато покушавају да прикажу Његоша као човјека који је погрешно схватио ислам и муслимане.
Он наглашава да у исламу није могуће раздвојити политичку и војну теорију од догме. Када би до тога дошло, нестало би ислама. Притом, он наглашава да је ислам наднационалан, и да је Његош то одлично разумијевао. Занимљива је и теза коју др Јевтић износи о Вуку и Доситеју.
– Из најплеменитијих могућих побуда они су изабрали погрешну причу из Европе. Присвојили су причу да је језик основна карактеристика политичке нације. То је трагична заблуда, јер је језик основна карактеристика етничке нације, народа. Али, у политичком профилирању народа најважнија је религија – наглашава др Јевтић.
Митрополит Амфилохије каже да је битно што Јевтић сагледава Његошев однос према исламу и хришћанству у њиховим темељима. Односно, да је супротно секуларистичким покретима увидио да је религија покретач свих промјена у друштву. Митрополит Амфилохије подсјећа и на доктрину ислама која подразумијева свети рат, џихад, који треба да доведе до успостављања ислама у цијелом свијету, односно власт која се темељи на освајачком принципу. Управо захваљујући џихаду као начелу, ислам је данас веома присутан у свијету и тако му се намеће, истиче митрополит.
– Његош се суочио са исламом, дубински га је прозрео и уочио у чему је његова снага – истиче митрополит Амфилохије.
Он додаје да је Његош схватио да се преко њега, и његове цркве и народа, преламао дух џихада као историјског начела стварања државе, а који је у 17. вијеку допирао и до Беча”.
– Хришћанство је утемељило своје царство на слободи, а ајети Курана говоре спротно томе – истиче митрополит Амфилохије. Ово вече, које је покренуло низ питања и врло актуелних тема, на основу онога о чему сви свједочимо, и посредно или непосредно учествујемо, изузетно умјешно водио је протојереј Предраг Шћепановић.
Од проблема до рјешења
Протојереј – ставрофор Драган Станишић истакао је да је навећа вриједност књиге да изазове надахнуће и пружи нова сазнања, и понука на нова стварања. А, књига др Јевтића је управо таква, наводи Станишић, јер јасно наводи какве је проблеме имао Његош у сусрету са исламом као државник и владика, а што је изразио кроз своју поезију, која се данас често тема идеолошких прогона.
“Све што Његош каже о Турцима, више је у равни проблема, него рјешења”, истиче Станишић.
Важна теолошко-филозофска мисао
Мићовић је истакао да Јевтић кроз ову књигу говори о Његошевом односу према исламу, односно исламској државној и окупаторској пракси. Ипак, наглашава да би ова књига могла у Црној Гори бити схваћена као контроверза.
– Ова се тема може контекстуализовати са данашњим, агресивним, муслиманским смјером, исламском републиком која задаје проблема цијелом свијету, нарочито Европи и посебно њима самима. Тај радикализам је поезија ужаса, како гласи једна Његошева синтагма – рекао је Мићовић. Но, књижевник истиче да се никад не смије заборавити Његошева теолошко-филозофска мисао, која човјека дубински и универзално сагледава, у његовој бити, сржи, на коју тек касније “надодаје” остале “епитете” као што је нека конкретна религија, а која је супротна исламу, као догми у којој су сви само робови Алаха.
Живана Јањушевић
Извор: Дан
[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/18321/11.02.2016_Promocija%20knjige_Njegos%20i%20islam.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]
